Pri kamenitih vrati

 

Z oltara v črnu noć                                  

Do luči luč trepeće,                

Molitvah vrućih žar                 

Gori iz vsake sveće.  

I moja naj se sad                    

Molitva tiha zdiže,                   

Kad nebo čuje me                 

I kad nam vsim je bliže.         

Tam drage oči su,                 

Kaj mrak nigdar ne zmuti,      

Tam dobro srce je,                

Kaj vsaku žalost čuti!     

   

0, drage oči, vi,                  

Poglečte me v toj noći

I svetla dajte mi

Vu tugi kak v slepoći.

 

O dobro srce, ti, 

Poslušaj me z višine,

Kak teško mi je tak,

Kad duša moja gine.

 

I če tak mora bit,

Če vračtva ni tim bolim.

Daj, meni mira bar,

To, samo to, ja molim. 

                                   

Dragutin Domjanić